[two_third last=”yes” spacing=”yes” center_content=”no” hide_on_mobile=”no” background_color=”” background_image=”” background_repeat=”no-repeat” background_position=”left top” hover_type=”none” link=”” border_position=”all” border_size=”0px” border_color=”” border_style=”” padding=”” margin_top=”” margin_bottom=”” animation_type=”” animation_direction=”” animation_speed=”0.1″ animation_offset=”” class=”” id=””]
Ovaj dan oznaÄava zdravlje koje se postiže slobodom. Na jednom predavanju na kojem je bilo oko 1000 ljudi, predavaÄ je upitao koliko je ljudi bolesno u dvorani, a na moje iznenaÄ‘enje, ruke je diglo 90 posto ljudi. Odgovor predavaÄa je bio da je to zbog loÅ¡e hrane, ali ako se bolje sagleda problem Äovjeka i kada upitamo svakog pojedinaÄno Å¡to je ono Å¡to nas najviÅ¡e smeta ili nervira, odgovor će biti u većini sluÄajeva posao. Dakle, ne zbog samog posla i problema s onima s kojima radimo već zbog toga jer svi osjećamo na najdubljoj razini da smo ucijenjeni time Å¡to moramo svakodnevno služiti drugome. Mnoge psihoterapije ili sliÄne terapije su zavrÅ¡ile uspjeÅ¡no kada je osoba rijeÅ¡ila unutarnji problem, ali onaj najdublji problem je pitanje slobode i sve dok to pitanje ne rijeÅ¡imo, problem zdravlja će biti i dalje goruće pitanje jer i sama hrana postaje takva poÅ¡to se u mislima hranimo otrovnim mislima na kolektivnoj razini. Ako se divimo kapitalu onda nam on pokazuje hranu kao profit, a ta hrana je bez minerala. Ono Äemu se na kolektivnoj razini divimo to onda to predstavlja i ono s Äime se hranimo.
